Би Винслов Миерс
Још једна масовна пуцњава у САД; Русија напада кога највише мисли
прети Асаду; покољ на огромним деловима Блиског истока, где је а
Хобсов хаос влада толико потпун да се играчи више не могу разликовати
довољно да се одлучи о рационалној стратешкој политици — ови различити догађаји су уједињени
по једној примарној културној претпоставци: да људи убијају друге људе
представља ефикасан начин за решавање конфликата.
Једног дана ћемо разумети како гротескно изобличавање стварности унутар
ум луде особе која насумично прска метке међу својим невиним друговима-
грађани се не разликује много од Асада који је бацао буре бомбе на своје колеге
Грађани. Или Путин баца бомбе на кога год да данас гађају његови авиони—или
Обама испаљује вансудске ракете из дронова.
Убијање ништа не решава. Али не тако скривена свеприсутна претпоставка је то убијање
решава многе ствари — засновано на моћи чини исправно.
То је таква датост у медијима да „објективно“ извештавање о „чињеницама“ није
чак и насиље треба поставити у контекст вредности – осим када је убиство
резултира неизбежним трагичним последицама попут масовног егзодуса избеглица.
Новинарство поносно тражи циљ, „стварно“. „Право“ је хладно обрачунавање
смрт и распарчавање без икаквог могућег замагљивања „чињеница“ од стране човека
вредности као што су сажаљење, саосећање и срам.
Било да је мотивисан страхом, осветом, нападом као најбољом одбраном или било којим од главних
рационализације за лудило рата или лудило „приватног“ убиства,
људи живе, крећу се и постоје у огромном мору оправдања убијања.
Протеже се до највиших домета наше технолошке способности, а тиме и имамо
дизајнирао и применио изванредне инструменте смрти као што је трозубац
подморница, 600 стопа чистог потенцијалног уништења, нека врста холокауста у конзерви
управљани са елитним и поносним професионализмом који бисмо били срећни
видети углед на другим местима у нашим институцијама и активностима. Ми оправдавамо неопходност
овај бедем одвраћања, баш као и други који поседују ове паклене машине,
Руси, Французи, Британци, Севернокорејци се осећају подједнако оправдано да се држе
спремни сопствени апарат за масовна убиства.
Ово је наша људска парадигма на малој планети. Али парадигме се могу променити. Ми једном
мислили да је бушење рупа у лобањама људи најефикаснији начин зарастања
хроничне главобоље, или да су вукодлаки били „стварни“ колико и садашњи новинарски
„објективност“, или да се сунце окреће око земље, или да су то биле клице колере
ваздушним а не воденим.
Ми људи смо еволуирали од сисара који су полако учили саосећање и бригу за њих
њихови млади милиони година. У оквиру еколошких система у које ови
створења се уклапају, постоји стални сукоб, али и ниво сарадње у корист
опстанак и здравље система у целини. Из овог система за одржавање живота ми још увек
имају много да науче. А способност учења је урођена у нама, јер смо еволуирали
Тешко је проценити колика је снага за позитивне промене садржана у самом
фраза да убијање ништа не решава. Сигурно велика већина људи верује да јесте
истина. Може се извести непрактичан мисаони експеримент: замислите да свака вест
прича о рату и убиствима једноставно је почела фразом „Убијање ништа не решава“.
Имати широк дијалог о томе да ли убијање нешто решава значи отворити
врата до још неслућених или барем неизабраних могућности — а можда,
једног дана, да заувек затворимо врата људима који убијају једни друге.
Нуклеарно оружје је савршено место за почетак, јер је тако кристално јасно да њихово
употреба у сукобу не решава ништа, и неизбежно би учинила много
горе, горе чак и до мере нашег изумирања. Прошло је време за
међународну конференцију, којој су присуствовали војни и високо цивилни
позиције у нуклеарним нацијама које доносе одлуке, да се позабаве
савршено изводљиво укидање овог застарелог оружја. Успех у овом погледу, тако
много лакше од нивоа сарадње који је потребан за ублажавање глобалне климе
нестабилности, могао би постати модел ненасилног решавања конфликата који се може реплицирати у
регионалне и локалне домене, укључујући и бављење културом оружја коју покреће НРА
САД са здраворазумским законима. Убијање ништа не решава.
Винслоу Мајерс, аутор књиге „Ливинг Беионд Вар: А Цитизен'с Гуиде,“ пише на глобалном
доноси и члан је Саветодавног одбора Иницијативе за превенцију рата.
