Građani Nagoje sjećaju se Trumanove zločine

Autor: Joseph Essertier, World BEYOND War, Kolovoz 18, 2020

U subotu 8. 8. 2020. građani Nagoje i japanski aktivisti za a World BEYOND War okupili su se na "Akciju za svijeće" kako bi obilježili bombardiranje SAD-a Hiroshime i Nagasaki 1945. godine. Sve u svemu, bilo je oko 40 ljudi koji su se tog dana odvažili na ljetnu vrućinu i stajali na uglu grada u Sakaeju, središnjem trgovačkom kvartu Nagoye, usred krize SARS-CoV-2, kako bi dali političku izjavu o zvjerstvo počinjeno u kolovozu 1945. i o budućnosti naše vrste Homo sapiens, To smo učinili kao Nagojin doprinos „Mirovnom valu“ koji se kretao svijetom između 6. i 9. kolovoza. Kao dio Mirovnog vala, ljudi su se okupili u stotinama gradova kako bi napravili pauzu i razmišljali o sadašnjem stanju čovječanstva.

Na čelu s Bully Nation Number One, niz zemalja nastavlja patološki razvoj i zalihe sve smrtonosnijih nuklearnih bombi, čak i danas, 75 godina nakon što je Harry S. Truman zapravo bacio dvije na velike gradove Japana. Slijedi moj kratki izvještaj o onome što smo radili taj dan.

Prvo sam se zahvalio ljudima koji su se okupili usred velike vrućine i vlažnosti zraka, kada postoji rizik od zaraze SARS-CoV-2. Nekoliko dana prije naše akcije svijeća proglašeno je vanredno stanje u prefekturi Aichi, koja je provincija koja uključuje Nagoyu, četvrti najveći grad u Japanu. Ipak, mnogi od nas zaključili su da je učenje iz prethodnih pogrešaka čovječanstva i smanjenje šansi za nuklearni rat veći prioritet od izbjegavanja infekcije, a prihvatili smo i rizik po vlastito zdravlje.

Nakon mog uvodnog govora (vidi dolje), zaustavili smo se na minutu šutnje kako bismo se prisjetili onih čiji su životi bili skraćeni kao posljedica Trumanovog nasilja 1. kolovoza u Hirošimi i 6. kolovoza u Nagasakiju, tj. Životi hibakusha (Žrtve bombe). Mnogi od nas su to osobno poznavali hibakusha ili jednom izgovoreno sa a hibakushai još uvijek pamte njihova lica i njihove pokretne riječi.

Upućivanje svih, uključujući i neke prolaznike koji su se zaustavili da vide što radimo i slušanje, svjesni da je naša akcija ovog vrućeg, vlažnog dana bila dio Mirovnog vala, jedan od naših prioriteta, a mi smo koristili prijenosni digitalni projektor za prikazivanje videozapisa na bijelom ekranu koji smo sami napravili. Ovo nije prvi put da smo prikazali video na pločniku u Nagoyi, učinkovit način za privlačenje pozornosti pješaka i vozača.

Jedan učestali sudionik naših uličnih prosvjeda, ili „stajališta“ kako ih nazivaju japanskim (posuđuje englesku riječ), svirao je na njegovu flautu i pomogao da postavi svečano raspoloženje koje nam je trebalo. Kako se misli ili ima smisla spaljivanje djece u drvenom ugljenu, prizor čudovišnih duša koje se spopadaju niz ulicu s obješenom kožom na rukama ili sjećanjem na osobu čija je sjena trajno utkana u beton zasljepljujući bljesak Bombe?

G. Kambe, čovjek koji je ljubazno pristao da me privremeno zamijeni za japanskog koordinatora za World BEYOND War, svirao je njegovu gitaru dok je žena pjevala pjesmu o kući, podsjećajući nas na stotine tisuća koji su izgubili svoje domove kao posljedicu upravo te dvije bombe, a da ne spominjemo milijune koji su postali beskućnici kao rezultat Petnaestgodišnjeg rata ( 1931-45). Ovaj dvojac redovito doprinosi koncertima protiv novih baza na Okinavi; i umiruje, liječi i nadahnjuje početnike i iskusne aktiviste, pjevajući pjesme s porukama internacionalističke solidarnosti i predanosti svjetskom miru.

KONDO Makoto, profesor emeritus sa Sveučilišta Gifu i znanstvenik ustavnog prava, rekao nam je o značenju članka 9. u Japanskom ustavu. Primijetio je da je japanski "mirovni ustav" djelomično rezultat bombardiranja Hiroshime i Nagasakija, te upozorio da bi sljedeći put kada se čovječanstvo upusti u svjetski rat moglo značiti stvarno izumiranje naše vrste.

Pjesnik ISAMU (čije se ime uvijek piše velikim slovima) recitirao je antiratnu pjesmu koju je napisao. Pod nazivom "Origami: Moliti za mir" (Origami: Heiwa wo inotte). Neću pokušati prevesti, ali to počinje osjećajem bijesa i zbunjenosti: „Zašto to rade? Zašto oni čine ovako nešto? Zašto prave rakete? Zašto lansiraju rakete? " To sugerira da svoje vrijeme i energiju trošimo zabavljajući se umjesto da napadamo jedni druge. Zahtijeva da mislimo. A završava se pitanjem koliko bi bilo zabavnije kad bismo sav taj novac potrošili u proračune za oružje umjesto na hranu i ako bismo svi sjeli i uživali u obrocima. Sa svježim djetetovim uvidom, ova impresivna pjesma, osjetio sam, otvara nam oči na očiglednu glupost rata uopće i nuke posebno.

Gospodin Kambe otpjevao je pjesmu koja temeljito odbacuje rat. Jedna od njegovih osnovnih poruka je da, bez obzira što nam rekli, nećemo se pridružiti krvoproliću. Gospođa Nimura je u pozadini u crnoj košulji koja ručno izrađuje origami dizalica za papir. Dizalice od papira često se koriste za sjećanje na bombaške napade Hiroshime i Nagasaki, a svima nama je apel da marljivo radimo za mir u svim mogućnostima. Po mom mišljenju, mi kao građani počinioca nacije, mi Amerikanci prije svega moramo obratiti pažnju na ove papirne dizalice i pažljivo se potruditi oko ovog zahtjeva kako bismo izliječili rane uzrokovane ratovima naše vlade i izgradili sigurnost za buduće generacije , Iako gospođa Nimura nije govorila na današnji dan, velikodušno je podijelila s nama svoje vrijeme, energiju, ideje i kreativnost. Još jednom, dirnula me je njezina iskrena odanost uzroku mira i njezino duboko razumijevanje rada organizatora, tj. Kako zapravo treba graditi mir.

Gđa Minemura, predstavnica Aichi kapitul Gensuikyo-a, održao nam je govor. Kako je rekla, ovo joj je bio prvi put da sudjeluje u akciji Svijećnja koja je Japan organizirala za World BEYOND War, Rekla je da je sretna što je doživjela ovo toplo druženje i osjeti našu strast. Gensuikyo već desetljećima radi na ukidanju nuklearnog oružja. Objasnila je važnost mirovnog vala protiv nuke i za mir, te da su ove dvije bombe 1945. pogoršale siromaštvo i diskriminaciju među bezbroj ljudi u ova dva grada, Hirošimi i Nagasakiju, i stvorile nevolje potomcima hibakusha.

Tog dana, iz brige za zdravlje i sigurnost sudionika, naše okupljanje je bilo relativno kratko, ali ja ću uzeti slobodu da ovdje dodam da je ubijeno i nekoliko desetaka tisuća Korejaca, i možemo biti sigurni da ima ljudi pateći i danas u Sjevernoj i Južnoj Koreji, baš kao i u Japanu. U stvari, oni mogu više patiti jer je memorizacija onoga što se dogodilo s Korejcima u dva grada kasnila godinama i desetljećima. I Gensuikyo ima prepoznali Korejke, koji su bili žrtve i američkog i japanskog nasilja. Iskoristili su ih kolonijalizam i povrijedili nasilje Japanskog carstva.

Vrućeg dana kolovoza 2019. godine u auditoriju u Nagasakiju, na primjer, Korejac hibakusha govorio je dirljiv, ispunjen suza pred tisućama ljudi. To je bilo na poziv Gensuikyo-a, koliko ga razumijem. Bio sam tamo u ogromnoj dvorani u Nagasakiju, bio je dirnut njegovim govorom, jer je dao primjere kako je toliko Korejaca koji su se vratili u domovinu morao patiti u tišini, i pričao nam o tome što to znači za ljude, nekoliko desetljeća , da ne dobiju službeno priznanje ili podršku od svoje vlade ili od vlade Japana. Rane su mu tog dana bile još uvijek vrlo svježe, 74 godine nakon što su bombe bačene na te japanske gradove ozlijedivši ga i ubivši ostale Korejce, saveznici tadašnjih SAD-a. Mnogi su Korejci dovedeni u Japan kao prisilni radnici i njihovi se ostaci još uvijek vraćaju. (Na primjer, u ovo je uključen kratak, pokretni videozapis članak u Asia-Pacific Journal: Japan Focus).

Na kraju ovog događaja koji je trajao nešto manje od sat vremena, gospodin Kambe nas je predvodio u pjevanju „Svi ćemo svladati“. Svi su zamahnuli svijećom koju su držali u zraku od strane do strane u ritmu glazbe. Iako mi je srce bilo teško na početku događaja, bilo mi je ohrabrujuće vidjeti toliko mnogo ljudi, čak i neke prolaznike koji su se zaustavili na početku i gledali, slušali i sudjelovali, aktivno izvlačeći vrijeme iz svog užurbanog života vrućeg dana stresno ljeto, sjetiti se onoga što se dogodilo i razmisliti o potrebi ukidanja nuklearnog oružja i bilo.

Slijedi govor koji sam izvorno želio održati - onog dana kada sam ga skratio, u interesu vremena - s izvornim japanskim i mojim engleskim „prijevodom“. (A engleski prijevod je iz ranijeg nacrta, pa se malo razlikuje od japanskog govora).

Joseph Essertier povodom 75. obljetnice bombardiranja Hirošime i Nagasakija, 8. kolovoza 2020., Sakae, grad Nagoya, Japan
哲学 者 と 反 戦 活動家 の バ ー ト ラ ン ド · ラ ッ セ ル は 1959 年 に 核 軍 縮 キ ャ ン ペ ー ン (CND) の 演説 を 行 っ た 時 に, 次 の よ う に 述 べ て い ま す 「忘 れ な い で く だ さ い. 戦 争 の 習慣 を 止 め る こ と が で き な い 限 り, 科学 者 と 技術 者 は ど ん ど ん 酷 い テ ク ノ ロ ジ ー を 発 明 し 続 け ま す. 生物 兵器 戦 争, 化学 兵器 戦 争, 現在 の も の よ り も 破 壊 力 の あ る 水 爆 を 開 発 す る こ と に な る で し ょ う. こ の 人間 の 相互 破 壊 性 (殺 し 合 う 癖) を 終了 さ せ る 方法 を 見 つ け ら れ な い 限 り, 人類 の 未来 に は, ほ と ん ど 希望 は あ り ま せ ん. ほ と ん ど あ り ま せ ん. 我 々 は 新 し い 考 え 方 と 新 し い 感 じ 方 が 必要 で す.

こ の 日, 私 た ち は, 米 軍 が XNUMX 年前 に 広 島 と 長崎 で 日本人, 韓国 人, そ の 他 の 人 々 に 対 し て 行 っ た 残虐 行為 を 思 い 出 す た め に, 一 緒 に こ こ で ス タ ン デ ィ ン グ し て い ま す. 私 た ちは こ う い う の を 「キ ャ ン ド ル ラ イ ト · ア ク シ ョ ン」 と 呼 ん で い ま す. こ れ は XNUMX 日 か ら XNUMX 日 の 間 に 世界 の 各地 で 行 わ れ る 「ピ ー ス · ウ ェ ー ブ」 (平和 の 波) の 一部 で す.

キ ャ ン ド ル は 死者 を 偲 ぶ た め に よ く 使 わ れ ま す が, 私 た ち が 手 に し て い る こ の キ ャ ン ド ル は, た っ た 2 つ の 爆 弾 に よ っ て 消 え た 数十 万人 の 命 を 象 徴 し て い る の で す! 数十 万人 の 心 の 中 の 炎 は, 原 爆 死者 た ち の 未来 の 社会 改革 運動, 彼 ら の 未来 の 仕事 や 社会 へ の 貢献, 未来 の 愛, 様 々 な 美 し い 未来 の 計画 を 含 ん で い た に 違 い あ り ま せ ん. ア メ リ カ 人, 特 に ハ リ ー · S · ト ル ー マ ン 大 統領 は, 恐 ろ し い ほ ど 非人道 的 で 不必要 な 方法 で, 彼 ら の 人生 を 終 わ ら せ て し ま っ た の で す か ら, 彼 ら は そ の 未来 の 幸 せ を 味 わ う こ と は で き な く な っ たで し ょ う.

ま た, 生 き 残 っ た 何 百万 人 も の 日本人 や 朝鮮 人, 特 に 被 爆 者 の 命 も 忘 れ て は な り ま せ ん. 被 爆 者 に つ い て 少 し 勉強 し た 私 た ち は, 彼 ら の 多 く が 不健康 に 苦 し ん で い た こ と を 知 って い ま す. そ し て, 2020 年 の 今日, 彼 ら は PTSP に よ る 精神 的 苦痛 を 受 け て い た に 違 い な い こ と を 私 た ち は 知 っ て い ま す. 被 爆 者 だ け で は な く て, 大 切 な 家族 や 友人 を 失 っ た 何 百万人 も の 日本人 や 韓国 人 も い ま し た.

な ぜ ア メ リ カ 人 は こ ん な こ と を し た の か? ど う し て こ ん な こ と に な っ て し ま っ た の か? そ し て 最 も 重要 な こ と は, こ の 恐 ろ し い 暴力 か ら ど の よ う に 学 び, 再 び 起 こ ら な い よ う に を 防 ぎ, 世界 初 め て の 核 戦 争 を防 ぐ た め に は ど う す れ ば よ い の で し ょ う か. こ れ ら は, 平和 を 愛 す る 私 た ち が 直面 し て い る 重要 な 問題 の い く つ か で す.

ホ モ · サ ピ エ ン ス が 集 団 自決 す る 可能性 は, 「終末 時 計」 を 設定 し た 科学 者 に よ れ ば, こ れ ま で 以上 に 高 く な っ て い ま す. そ れ は 我 々 が グ ラ ン ド キ ャ ニ オ ン の 端 に 立 っ て い る よ う な も の で す が,下 の 水 の 川 の 代 わ り に, 我 々 は 火 の 川 を 見 て い ま す. そ う, 地球 上 の 地獄 で す. 恐 ろ し い で す. ほ と ん ど の 人 は 顔 を そ っ ち に 向 か な い で, 他 の 方面 を 見 る の は 不 思議で は あ り ま せ ん ね. 彼 ら は, 私 た ち が グ ラ ン ド キ ャ ニ オ ン の 日 の 川 に 落 ち よ う と し て い る こ と を 無視 し た が っ て い ま す. し か し, 今日 こ こ で 立 っ て い る 私 た ち は, 目 を 背 け ま せ ん. 私 た ち は そ の火 を 見 て, 考 え て い ま す.

こ れ ら の キ ャ ン ド ル は, 今日 の 私 に と っ て, 人類 が 核 の ホ ロ コ ー ス ト で 燃 え て し ま う, そ う い っ た イ メ ー ジ の 火 を 象 徴 し て い ま す.

残念 な が ら, ゴ ル バ チ ョ フ の よ う な 責任 を 持 っ て い る 人 は, エ リ ー ト 政治家 の 間 で は 稀 な 存在 で す. 今日, 私 と 一 緒 に こ こ に 立 っ て い る 皆 さ ん の ほ と ん ど は, す で に こ の こ と を 知 っ て い ま す.な ぜ な ら, 皆 さ ん は 安 倍 政 権 下 で, ア メ リ カ 人 殺 し 屋 の 次 の 発 射 台 で あ る 辺 野 古 新 基地 建設 を 阻止 す る た め に 頑 張 っ て き た か ら で す. 私 た ち ホ モ サ ピ エ ン ス の 種 が 生 き 残 り, 我 々 の 子孫 が ノ ビ ノ ビ す る, ま と もな 未来 を 手 に 入 れ る 唯一 の 方法 は, 私 た ち 民衆 が 立 ち 上 が っ て 狂 気 を 止 め る こ と だ と い う こ と を, こ こ で 立 っ て い ら っ し ゃ る 皆 さ ま も 知 っ て い る と 思 い ま す. 特 に, 安 倍 総 理 の よ う な 狂 っ た 人 々 , 特 に 戦 争 へ と 私 た ち を 突 き 動 か し 続 け る オ バ マ や ト ラ ン プ の よ う な 人 々 の 暴力 を 止 め な け れ ば な り ま せ ん. 言 い 換 え れ ば, 私 た ち は 民主主義 (民衆 の 力) を 必要 と し て い る の で す.

こ れ ら の キ ャ ン ド ル は ま た, 韓国 の 「ろ う そ く 革命」 の よ う な 革命 の 可能性 を 思 い 出 さ せ て く れ ま す. し か し, 私 た ち ワ ー ル ド · ビ ヨ ン ド · ウ ォ ー は, 一 国 で の 革命 で は な く, バ ー ト ラ ン ド · ラ ッ セ ル が言 っ た よ う に, 戦 争 の 習慣 を 止 め る と い う 一 つ の 目標 を 目 指 し た 世界 的 な 革命 を 考 え て い ま す. そ れ は 不可能 に 聞 こ え る か も し れ ま せ ん が, ジ ョ ン · レ ノ ン が 歌 っ た よ う に, 「私 は 夢想家 だ と 言 わ れ て も, 私 だ け で は な い と 答 え ま す 」.

私 た ち は 75 年前 の 8 月 6 日 と 9 日 に 起 こ っ た こ と を 忘 れ て は い ま せ ん. 我 々 は 太平洋 戦 争 を 忘 れ て い ま せ ん し, 最近 の 多 く の 大 き な 戦 争 (だ い た い イ ジ メ の 米 軍 が か か わ る戦 争) も 忘 れ て い ま せ ん. 私 た ち は 今, 人生 の 中 か ら 一 分 間 の 沈 黙 の 時間 を と り, 被 爆 者 が 私 た ち に 語 っ た こ と を 思 い 出 し て, 人類 が 戦 争 を 乗 り 越 え ら れ る よ う に, 心 の中 で 誓 い を 立 て よ う で は あ り ま せ ん か.

As Bertrand Russell rekao je 1959. godine za Kampanja za nuklearno razoružanje (CND), “Morate se sjetiti da će znanstvene vještine nastaviti izmišljati sve gore i gore stvari ako ne uspijemo zaustaviti naviku ratovanja. Imat ćete bakteriološki rat, kemijski rat, imat ćete H-bombe razornije od onih koje imamo sada. A ima vrlo malo nade, vrlo malo nade za budućnost ljudske rase, osim ako ne uspijemo pronaći način da se ta međusobna destruktivnost zaustavi ... Potrebni su nam novi načini razmišljanja i novi osjećaji. "

Na današnji dan, 8. kolovoza, zajedno stojimo ovdje i prisjećamo se zločina koje je američka vojska počinila nad Japancima, Korejcima i drugima u Hirošimi i Nagasakiju prije 75 godina. Našu današnju akciju nazivamo „akcijom svijeća“. To je dio „Mirovnog vala“ koji struji svijetom između 6. i 9..

Svijeće se često koriste za sjećanje na mrtve, a ove svijeće koje držimo u rukama simboliziraju nekoliko stotina tisuća života koje su ugašena samo dvije bombe! Burni plamen u srcima tih stotina tisuća - zamislite 10 stadiona bejzbola ispunjenih ljudima - mora da je uključivao buduće kampanje socijalne pravde, budući rad i doprinose društvu, buduću ljubav koju bi iskazali i razne lijepe planove za budućnost. Nikada ne bi okusili nijednu buduću sreću jer su Amerikanci, posebno predsjednik Harry S. Truman, na zastrašujući i nehumani i besmisleni način priveli svoje živote kraju.

Ne treba zaboraviti ni živote milijuna Japanaca i Korejaca koji su preživjeli, a posebno one hibakusha, Mi koji smo malo proučavali hibakusha znajte da su mnogi od njih patili lošeg zdravlja. I danas u 2020. godini znamo da su sigurno pretrpjeli mentalnu patnju od PTSP-a. Iza hibakusha, bili su milijuni Japanaca i Korejaca koji su izgubili dragocjenu obitelj i prijatelje.

Zašto su Amerikanci to učinili? Kako se to dogodilo? I što je najvažnije, kako se možemo naučiti iz ovog užasnog nasilja, spriječiti ga da se ponovno dogodi i spriječiti prvi nuklearni rat na svijetu? Ovo su neka od važnih pitanja s kojima se mi, koji volimo mir, suočavamo.

Šansa za Homo sapiens Ubojstvo - samoubojstvo vrsta - sada je veće nego ikad prema znanstvenicima koji su postavili „Sat sudnjeg dana„. Kao da stojimo na rubu Grand Canyona, ali umjesto rijeke vode ispod, vidimo rijeku vatre. Da, dovraga na Zemlji. To je tako zastrašujuće. Nije ni čudo što većina ljudi okreće glavu i gleda negdje drugdje. Ne žele vidjeti vatru u koju smo svi upali. U tom bi smislu ove svijeće mogle simbolizirati vatre koji bi izgorjeli u nuklearnom holokaustu.

Nažalost, društveno odgovorni ljudi poput Gorbačova rijetki su među elitnim političarima. Većina vas koji danas stojite ovdje sa mnom to već znate jer ste se borili s administracijom premijera Abe Shinzoa kako bi zaustavili izgradnju sljedeće lansirne ploče za američke ubojice, nove konstrukcije baze Henoko. Mislim da svi ovdje znamo da je jedini način na koji naše vrste mogu preživjeti i imati pristojnu budućnost je ako mi ljudi ustanemo i zaustavimo ludilo, konkretno zaustavljanjem ludaka poput Abea, a posebno Trumpa, koji nas guraju prema ratu. Drugim riječima, potrebna nam je demokracija - snaga naroda.

Te svijeće također nas podsjećaju na mogućnost revolucije, poput revolucije svijeća Južne Koreje. Ali umjesto revolucije u jednoj zemlji, mi smo World BEYOND War predviđaju globalnu revoluciju usmjerenu na jedan cilj - zaustavljanje ratnih navika, upravo onako kako je Bertrand Russell rekao da moramo učiniti. Možda zvuči nemoguće, ali dok je John Lennon pjevao, „Možete reći da sam sanjar, ali nisam jedini.“

Mi koji stojimo ovdje nismo zaboravili ono što se dogodilo prije 75 godina 6. i 9. kolovoza. Nismo zaboravili Tihi ocean i mnoge druge nedavne velike ratove, od kojih su većinu izazvale Sjedinjene Države. Sada ćemo iskoristiti jednu minutu svog života na trenutak tišine kako bismo se prisjetili što Hibakusha rekao nam je i da se u srcu obvezati za pomoć čovječanstvu nakon rata.